Трагови о постојању људских насеобина датирају из доба неолита. О томе сведоче камене алатке које су пронађене на брду изнад Алексндровца. Kасније, овај део Србије на коме се налази данашње место освајају Авари.

Милошевићи (45 к., Св. Трифун). Не знају одакле су пореклом, али држе да су од старине овде, јер су слушали да су њихови преци још пре Kарађорђа селили одавде преко и опет се овамо враћали.

Према сећањима најстаријих мештана Александровца, фотографија је начињена у близини Старе школе а на њој се налазе регрути. Фотографију је начинио ондашњи први српски фоторепортер Риста Марјановић.

По једном предању на нама познатом Јерењаку, налазиле су се ливаде "проклете Јерине". На том месту њен син Ива, у више наврата покушавао је да сазида цркву.

Сваке године, 15. фебруара одавањем државних и војних почасти обелезава се Дан државности Србије. Празнује се на Сретење, као спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. године подигнут Први српски устанак.

Мало је познато да су се у Александровцу и његовим ободним странама водиле борбе у току Првог светског рата.

Србија се сматра једном од зачетника ратног ваздухопловства и његове примене у рату. Она, не само да спада у ред првих пет земаља (Мексико, Италија, Бурагрса, Грчка) већ је марта 1913.

Као што је познато, Прово односно данашњи Александровац пожаревачки, био је од важности за двор Кнеза Милоша. Наше место било је редовно одмориште српког Кнеза, где је на пропутовању од Пожаревца до Крагујевца свраћао како би се одморио, ручао и срео са својим пријатељима.

На годишњој скупштини СД Полет 1953 године, постигнут је договор да се организује и почне са радом одгојкашки, кошаркашки и атлетичарски клуб.