По једном предању на нама познатом Јерењаку, налазиле су се ливаде "проклете Јерине". На том месту њен син Ива, у више наврата покушавао је да сазида цркву. Међутим, црква се непрестано рушила и никако није могла бити довршена. Место са остацима зидова цркве  познато је као "Ивина црква".

Нешто касније, егзарх Максим Радаковић који је по наредби београдског митрополита 1733.  пропутовао целу северну Србију, у свом извештају спомиње и дрвену цркву у Прхову (Александровцу пожаревачком).

Садашнај Црква Свети Никола подигнута је 1884. године. Мада је, две године раније основана александровачка парохија са свешетником. Kао први парох провске парохије спомиње се Панта Стојковић и тадашња парохија обухватала је само село Прхово.

Kада је реч о данашњој цркви, за њеној подизање најзаслузнији су њени сами грађани који су сакупљали прилоге у периоду од 1882 до 1884 године. Место за подизање цркве и звоно, поклонили су браћа Груја и Станко Милошевић. Црква је изграђена од цигле које су направиле александровачке ћеремидзије а општинска грађа је искоришћена за подизање крова. Највећи допринос око подизања цркве дали су: парох Живко Р. Ивановић, Паун Ј. Спасић трговац и и председник тадашње општине, Марко Илић и Живота Милошевић трговци и Петар Милетић учитељ. Радове на цркви обављао је Михаило Ага Јефтић а звоно је изливено 1893. године у Вршцу.