Župska berba - uopšteno

Ocena korisnika:   / 0

Detalji

Objavljeno sreda, 15 avgust 2012 09:04

PROGRAM Župske berbe 2012. (klik)

Župska berba

"Putniče kad dođeš u Župu, bilo da u nju dođeš sa severa ili juga, ili iz nekog drugog pravca, znaj da si dobrodošao gost u ovom blagoslovenom kraju!

Stigao si u prestonicu loze i vina, u klasičnu zemlju srpskog vinogradarstva i vinarstva, u Župu aleksandrovačku!

Ovde je vinova loza čvrsto isprepletala svoj život sa životom čoveka na ovom prostoru gde se zajedno raduju i tuguju stolećima i gde su pustili duboke korene!

Srbija je Otađžbina, Župa Domovina, a vino sudbina vrednih i časnih ljudi, u čijem je genetskom kodu upisana neizmerna ljubav prema najslađem voću - grožđu i najlepšem od svih pića - vinu!

Dođite da i ove godine pijemo u slavu novog vina!

Živeli!"

Ideja o obeležavanju dana berbe grožđa nastala je još 1963. među turističkim radnicima i privrednicima.

Kao i svake godine proradi Fontana vina koja od 1969. ljubiteljima dobre kapljice podeli oko 20.000 litara vina.

Istorijat

"Moja Župa, moja okeanija"

"Tako je počinjao svoje nadahnute besede uvodničar - kolumnista u listu "Župska berba", naš, župski, Milosav Mirković - Buca, književnik, pesnik, kritičar, boem... a iznad svega osvedočeni Župljanin, što i nije baš lako biti.

Sa ove četiri reči u naslovu stari vuk od pera, zaljubljenik u svoju Župu i sve njene darove od Boga i prirode, nenametljivo je predstavljao čitaocima sve vrednosti Župe - istorijske, kulturne, privredne, sportske, ljudske, zavičajne... 

I tako od davne 1963. godine kada je sve i zvanično počelo. Naravno, za Župu i njeno vinogorje se znalo i mnogo pre ove godine a početak berbe proslavljen je vekovima unazad. Inicijativa da župski vinari, vinogradari i voćari svoj mukotrpni jednogodišnj i životni rad pretvore u ugodno finale i spoje lepo sa korisnim, starija je od početka ostvarivanja ideje sada već daleke 1963. Davne 1886. godine, kraj 19. veka, na putu prema Kopaoniku, prvi predsednik Srpske akademije nauka profesor doktor Josif Pančić, istakao je privredno - turističke prednosti i mogućnosti Župe koje treba prezentirati širokoj, zainteresovanoj javnosti.

U listu "Jugoslavija" od 6. novembra 1931. godine, već u prvoj šlajfni stoji zapisano: "Berba se u Župi smatra kao neka svečanost. Zbog toga Župljani imaju, za vreme berbe, u priličnom broju goste iz Brusa, Kruševca i daljih mesta. Berba je u celoj Župi počela istog dana, pucnjem prangija. Poljana je odjekivala od pesme razdraganih berača... Oblak dima dizao se iznad vinograda, najobičnijeg siromaška koji poseduje vinograd sa stotinu - dve čokota, ... svaki je za taj dan spremio prase, dobro ugojenog ovna a mnogi i goveče na ražnju, ... pored gostiju koji dolaze samo radi berbe i provoda, tu se nalazi i manji broj trgovaca, izvoznika koji dolaze radi kupovine grožđa"...

Ideja koja je krenula da se ostvaruje 1963. godine odmah je prihvaćena od svih tadašnjih struktura. Predsednik opštine na čelu, a za njim i školovani i polupismeni, mašinci, pekari, ugostitelji, mesari, domaćice, trgovci, penzioneri, đaci... Svako je hteo da da svoj doprinos da se privredno - turističko novorođenče normalno razvija, i da dočeka duboku starost. Početak nije bio lak. Tada nije bilo "Marakane", bazena, hotela, hale, gradskog trga, kandelabra, radio stanica, novina, profesionalaca... Nije bilo ni mnogo sastančenja a sve prohodne ideje su rado i pravovremeno prihvatane, bez obzira od koga dolazile. Cilj se znao - "Župska berba" postaje ime i prezime Župe i njenih vinogradara. Koncepcija manifestacije utvrđena i nepromenjiva sa svakom promenom vlasti, gde su svi bili spremni na odricanja da započeto traje, uz stalno dograđivanje i usavršavanje. Privreda je bila u začetku a opština nerazvijena ali Župljani, bogati duhom i optimizmom, zaljubljeni u svoju Župu i svoju Župsku berbu nisu posustali. Taj zanos cenili su ljudi iz čitave, one velike, Jugoslavije. 

Centralna mesta događanja su bile dvorište osnovne škole, Zelena pijaca i Cuculin šator "Car Lazar" i ovčetina sa kupusom. "Župska berba" počinje da bude pokretač razvoja. Gradi se objekat po objekat, počinje da miriše asfalt a stiže i voda. Župom, pre, za vreme i posle berbe, defiluju vrhunski naučnici, umetnici, sportisti, boemi, trubači...  U Župi su savetovanja, smotre, izložbe, revije, prezentacije, koncerti... Tu su jagnjići prasići, volovi i bikovi, sokova i rakije, a naravno najviše je vina.

Gostiju je uvek bilo mnogo. Dolazili su organizovano i neorganizovano, kolektivi, ekskurzije, penzioneri, bogati i siromašni, svi profili od naučnika i državnika do šibicara. Po pravilu, gosti su se ponovo vraćali da zahvale prošlogodišnjem gostoprimstvu i začuda, odmah najavljivali dolazak i naredne godine.

Tako je "Župska berba" pripremena, organizovana, održavana i stalno usavršavana. I tako do dan danas..."

 Fontana vina

 "Fontana Vina je najveći simbol Župske berbe, simbolizuje nepresušnost župskog vinogorja, iz fontane se besplatno pije koliko se želi.

Tako Župljani časte svoje goste vinom koje nije steklo slavu na brzinu. Prisustvo vinove loze i vina dokazi su pitomosti predela i gostoprimljivih ljudi.

Za četiri decenije koliko Župljani zvanično obeležavaju berbu, Župu je posetilo preko dva miliona ljudi a sa fontane se popilo najmanje isto toliko vina.

Generalni pokrovitelj i tradicionalni donator fontane vina "Vino Župa" svake godine obezbedi trideset tona čuvene župske ružice. Vino sa fontane  toči se 3 dana.

Vinska ulica

"Da su Aleksandrovčani dobri domaćini svedoči i Vinska ulica gde župski domaćini iznose svoje proizvode i dele tajne sa gostima.

Ova ulica je zasigurno mesto gde će se posetioci najduže zadržati. Imaće priliku da vide i probaju vina i ostale proizvode od grožđa od preko trideset najboljih vinara i vinogradara Župe."

 Poljoprivredna izložba

"Po tradiciji, jedan od centralnih događaja "Župske Berbe" je poljoprivredna izložba u srednjoj školi "Sveti Trifun" u Aleksandrovcu.

Brojni posetioci imaće priliku da razgledaju i uživaju u velikom bogatstvu i šarenilu darova blagorodne župske zemlje.

Očekuje se učešće preko 250 izlagača a najbolji će biti nagrađeni."

 Posetioci župe mogu videti i Muzej vinarstva i vinogradarstva, koji je smešten u starom podrumu Poljoprivredne škole.